Autor: Vanja Tripkovic 05.07.2019 Kategorija: Blog

Fiziološki gledano stres predstavlja odgovor tela na opasnost. Kada naš mozak proceni da smo u opasnosti, bilo fizičkoj ili psihološkoj, povećava nam se budnost i spremnost na reakciju. Međutim, naša procena opasnosti nije uvek tačna ili nije tačna procena naših kapaciteta da prevaziđemo opasnost tj. da se zaštitimo. Stres ima pozitivnu funkciju kada osoba procenjuje da će ulaganje napora doprineti postizanju cilja, kada veruje da može da savlada prepreke, prihvata greške i neuspehe na tom putu i razume svoje emocije i emocionalne reakcije. Da bismo umeli da procenjujemo kada je stres pozitivan za nas važno je da razvijamo emocionalnu pismenost koja obuhvata:

 

Svest o sebi – poznavanje svojih mogućnosti (realna slika o sebi), vlastitog sistema vrednosti, iskustava i stavova, uzroka pojavljivanja emocija;

Upravljanje emocijama – prepoznavanje emocije i njenog inteziteta, mogućnost izbora načina reagovanja pri ispoljavanju emocija i procena posledica ispoljavanja emocija;

Motivaciju – verovanje u vlastite kapacitete za učenje, istrajnost, fleksibilnost u rešavanju problema i komunikaciji i otvorenost za različite načine rešavanja problema;

Empatiju – razumevanje tuđih emocija, uzroka javljanja tih emocija i prihvatanje različitosti;

Socijalne veštine – veštine komunikacije sa drugima, ulaženje u konflikte i uspešno razrešenje konflikata, direktnu komunikaciju, usmerenost na rešenje problema uz poštovanje drugih.

 

Pozitivan stres bi mogli opisati na sledeći način: stimulacija iz sredine kojoj pridajemo značaj, zatim ulažemo intelektualni, emocionalni i fizički napor da se prilagodimo i na kraju dolazi do uspeha i zadovoljstva. Kako svaka stresna situacija zahteva određeni stepen prilagođavanja upravo momenat kada osećamo neku neprijatnu emociju (strah, ljutnju, zabrinutost, tugu...) ili se osećamo nesigurno (poljuljano, ugroženo, skeptično, sumnjičavi smo...) je ključan za učenje i lični razvoj.

Dobar primer je polaganje ispita. Student kojem je važno da položi ispit prilagodiće se situaciji te će poznavajući svoje mogućnosti , u skladu sa svojim načinom funkcionisanja, sistemom vrednosti i ciljem organizovati vreme i način učenja. Ukoliko je potrebno prilagodiće se zahtevima koje nosi učenje tog ispita (obimniji ispit zahteva više vremena, neki ispiti zahtevaju istaživanje, neki saradnju sa kolegama...). Stres je doprineo ulaganju napora , trema je pojačavala koncentraciju i budnost i nakon položenog ispita student je zadovoljan i srećan. Ukoliko student padne ispit , može da oseća tugu zbog neuspeha,zabrinutost ili ljutnju na sebe i druge. U ovoj situaciji izvor stresa je nepoložen ispit pa student traži uzrok neuspeha i prilagođava se novoj sitauciji, napor se usmerava ka nalaženju novih rešenja (razgovor sa profesorom, kolegama, bliskim ljudima,promena fakulteta, preispitivanje tehnika učenja, vremena izdvojenog za učenje, trema koja blokira na ispitu i slično). 

 

Problem nastaje kada nismo dobro procenili svoje mogućnosti, ili nismo bili spremni na neprijatnost i ulaganje napora koji zahteva situacija da bismo postigli cilj. Tada se naše aktivnosti završavaju neuspehom,delimičnim uspehom, povlačenjem, sagorevanjem ili narušavanjem zdravlja. Isto može da se desi kada imamo više stresnih situacija istovremeno a nemamo odmor i vraćanje u našu uravnoteženost. Navedeni student može da se povuče, da odustane od fakulteta ili da dugo ne izlazi na ispite izbegavajući suočavanje sa neprijatnošću i strahom od ponovnog neuspeha. Njegovo nezadovoljstvo bi se nagomilavalo, zabrinutost prerastala u anksioznost, stres bi postao hronični a samim tim dolazilo bih do drugih problema.

 

Razvijanje otpornosti na stres se postiže učenjem veština emocionalne pismenosti i praktičnom primenom tih veština tj vežbanjem suočavanja sa neprijatnostima. Ukoliko realno procenjujemo da možemo da postignemo cilj ali primećujemo da je strah od izlaganja prevelik i blokira nas važno je da poštujemo sebe i svoje granice u tom momentu. Nekada je izbegavanje suočavanja sa stresnim situacijama dobar način da se sačuvamo od retraumatizacije ( proživljavanje stresnih situacija koje su u prošlosti zaista bile ugrožavajuće). Tada je važno da kroz psihoterapiju proradimo traumu i prevaziđemo je kako bi mogli bez straha da idemo u nove izazove i postižemo za nas značajne ciljeve.